Bedanalarni boqish bo‘yicha tavsiyalar
O’zbekiston Respublikasi “PARRANDASANOAT” uyushmasi;
Rahbar o‘rinbosari P.E.Raxmatullayev;

Tuzuvchi: X.I.Narmuxamedov.

SO‘Z BOSHI

Insonning ovqatlanishida eng muhim ozuqa komponenti hayvonlarga oid bo‘lgan oqsil moddasi hisoblanadi. Bedana go‘shti va tuxumida nafaqat organizm uchun zarur bo‘lgan qimmatli oqsil moddasi, balki inson uchun foydali bo‘lgan muvozanatlashgan boshqa kerakli moddalar ham mavjud.

Uy bedanasining tuxum, go‘sht (bedana-broyler) yo‘nalishidagi zotlari hamda jangari, dekorativ, rangdor zotlari hammaga maʼlum. Tuxum yo‘nalishidagi zotli bedanalarni parvarishlash va boqish iqtisodiy samaradorligi jihatidan ham maqsadga muvofiq hisoblanadi.

Bedananing “Yapon” zoti tuxumdorligi boshqa zotlarga qaraganda ancha sermahsul bo‘lib, har bir makiyon bedana yiliga o‘rtacha 300 donadan tuxum beradi. Boshqa sanoat parranda turlariga nisbatan bedanalarda tuxum vaznining tana vazniga nisbati yuqori ko‘rsatkichni tashkil qiladi.

Turli manbalardan maʼlumki, bedana tuxumlari tovuq tuxumlariga nisbatan A, PP, B1, B2 vitaminlari va mineral moddalar tarkibi bo‘yicha o‘nlab foiz yuqori, ayrim ko‘rsatkichlar bo‘yicha esa bir necha barobar yuqori ko‘rsatkichlarga egadir. Bedana tuxumi tarkibidagi oqsillar, yog‘lar, uglevodlar va mineral moddalarning nisbati o‘zgacha takrorlanmas bo‘lib, inson organizmi uchun deyarli juda mos keladi.

Eng ko‘p tarqalgan bedananing “Yapon” zoti tuxumining o‘rtacha og‘irligi 9—12 grammni tashkil etadi. Bedana tuxumi odatda to‘q jigar rang yoki ustida ko‘k rangli dog‘lar bilan qoplangan bo‘ladi. Har bir makiyonning tuxum qobig‘ida o‘ziga xos bo‘lgan dog‘lar tasviri bo‘ladi. Osiyo davlatlari xalqlari orasida uyda bedana saqlash omad va muvaffaqiyat garovi hisoblanadi.

Yurak, kamqonlik, gipertoniya, gastrit, oshqozon yarasi, qandli diabet, astma, tuberkulyoz, pnevmoniya, anemiya va ayrim ko‘z kasalliklarida bedana tuxumi va go‘shtini istyemol qilib turish shu xastaliklarga qarshi shifobaxsh darmon hisoblanadi va juda katta yordam beradi. Nurlanish

kasalligida bedana tuxumi radionuklidlarni organizmdan chiqarish xususiyatiga ega. Tovuq tuxumlariga allergiyasi bor insonlarga bedana tuxumi mutlaqo zararli emas, hatto ularning allergiyadan tuzalishiga yordam beradi. Har bir sog‘lom inson uchun har kuni ertalab va kechqurun 3 donadan bedana tuxumi 1,5 oy davmida isteʼmol qilish tavsiya etiladi. Bedananing “Yapon” zoti makiyonlari katakda 1,5 oydan boshlab tuxumga kiradi, vaholanki tovuqlar 4—5 oydan, tuyaqushlar 2—3 yoshdan boshlab tuxumga kiradi. Bedanalar kasalliklarga chidamliligi, jo‘ja ochib chiqarish foizi, go‘shtining taʼm sifatlari va ko‘plab boshqa ko‘rsatkichlar bo‘yicha tovuqlarga nisbatan ancha yuqori ko‘rsatkichlarga ega.

Bedana makiyonlari xo‘rozlariga nisbatan odatda yirikroq bo‘ladi.

Ushbu tavsiyalarni tayyorlashda internet maʼlumotlaridan foydalanildi.

Bedananing xususiyatlari

Bedanalar anchagina hurkak parranda bo‘lib, parvarishlashda ehtiyotkorlikni talab etadi. Cho‘chib ketgan bedanalar sarosimaga tushib, uchib ketishga harakat qiladi, o‘zlarini kataklarga uradi. Uzoq vaqt stress holatiga tushib qolgan bedanalar bo‘ynini egib, gavdasini yerga bosib uchishga tayyorgarlik ko‘rayotgandek bo‘ladi. To‘q va xotirjam holatdagi parrandalar bir joyda kam harakatda bo‘lib, mudrab o‘tirishadi.

Bir bosh bedana xo‘rozi va 3—10 bosh bedana makiyonlarini katakda boqishda kuniga o‘rtacha 2—9 tadan tuxum olinishi kuzatilgan. Bedanalarni iloji boricha katta galalarda saqlash yuqori mahsuldorlik (tuxum) olish uchun omil bo‘ladi. Tuxum qo‘yishni tushdan oldin odat qilgan tovuqlardan farqli o‘laroq makiyonlar odatda kechqurun, sokinlik paytida tuxum qo‘yishni maʼqul ko‘rishadi. Ko‘pincha oziqlangandan keyin darxol tuxum qo‘yishi ham mumkin. Tuxum qo‘yishdan oldin makiyonlar bezovta bo‘lib chiyillagan ovoz chiqarishadi va tuxum qo‘yish vaqtida boshini orqaga tashlaydi. Qarigan bedana makiyonlari o‘z vaqtida so‘yilmasa tuxum qo‘yishdan to‘xtaydi va yosh xo‘rozchalar ularni cho‘qib o‘ldirishlari mumkin. Agar yosh xo‘rozcha qari bedana makiyon orqasidan quvib yurgan bo‘lsa, darhol bedana makiyonini boshqa katakka ajratilib, semirtirish uchun kuchli ozuqalar bilan boqiladi va go‘shtga so‘yiladi. Ayrim yosh bedanalarning ko‘zini yumib, bo‘ynini va oyog‘ini uzaytirib cho‘zilib yotishi o‘layotgan bedananing ahvolini eslatadi, aslida esa bu bedana shunday yo‘l bilan dam olib, uxlayotgan bo‘ladi.

Uy bedanalarining zotlari

Bedanalarning zotlari, chatishtirilgan va mutant shakllari bir-biridan eksteryerlari, patlar rangi, tana vazni va hajmi, jo‘jalarining tuxumdan chiqish foizi, tuxum berishi va boshqa ko‘rsatkichlari bo‘yicha farq qiladi.

Bedananing “Yapon” zoti ko‘p miqdorda tuxum berishi, kasalliklarga chidamliligi va jo‘jalarining tuxumdan chiqish foizi yuqoriligi (90% atrofida) bilan ajralib turadi.

Yapon zoti
Yapon zoti

Bedananing “Faraon” zotidan yuqori sifatli go‘sht olish mo‘ljallangan. Bu haqiqiy bedana-broyler hisoblanadi. Ularning tirik vazni yapon zotidan 40 foiz yuqori bo‘ladi.

“Estoniya” zoti ko‘p tuxum berishi yiliga 310 dona, hamda go‘shtining alohida o‘ziga xos mazali taʼmi bilan ajralib turadi. Bedananing “Fransuz” va “Estoniya” zotlari 45 kunlik yoshida tirik vazni 280—300 grammni tashkil etadi.

Faraon zoti
Estoniya zoti

“Britaniya qora” zoti o‘ziga xos patlar rangiga ega bo‘lib, makiyonlarning tirik vazni og‘irligi 210 grammni tashkil etadi.

Britaniya qora zoti
Angliya oq zoti

Bundan tashqari bedanalarning “Amerika albinos broylerlari”, “Angliya oq” zoti, “Manchjur tilla rangi”, “Smoking”(tuksedo), “Marmar rang”, “Avstraliya sariq-jigar rang” zotlari ham mavjud.

Manchjur tilla rang zoti
Smoking zoti
Marmar zoti
Avstraliya zoti

“Xitoy” zotli bedanalar dekorativ maqsadlarda boqiladi. Bundan tashqari dekorativ maqsadda boqiladigan “Kaliforniya”, “Jigar rang paxmoqli”, “Tangachador” va “Virjiniya” zotlari ham maʼlum. Ayrim hollarda “Virjiniya” zotini go‘sht yetishtirish maqsadida ham yetish- tiradilar.

Kaliforniya zoti
Tangachador zoti
Virjiniya zoti

Saqlash va parvarish qilish

Tarixda inson bedanani to‘liq qo‘lga o‘rgatishning uddasidan chiqa olmagan, shuning uchun yarim yovvoyi bo‘lgan bedanalarni kataklarda boqish tavsiya etiladi. Bedana boqilayotgan bino xonasi yaxshi isitilishi, ventilyatsiya mavjudligi va sunʼiy yoritish tizimlariga ega bo‘lishi kerak.

Elektr energiyasi bilan uzluksiz taʼminlash uchun qo‘shimcha elektr taʼminotiga ega bo‘lish yaxshi natijalar beradi.

Bedanalarni uzoq vaqt quyosh nurida saqlash mumkin emas. Oftob nuri taʼsirida bedanalar notinchlanib bezovta bo‘la boshlaydi. Bedanalarni shovqinli joylarda saqlash tavsiya etilmaydi. Sanitariya normalariga ko‘ra, bedana boqishda binolarni aholi yashash joyidan 300 metrdan kam bo‘lmagan masofada joylashtirish tavsiya etiladi.

Bedanalardan isteʼmol tuxumi olish uchun ular qafaslarga 1 m2 maydonchaga 100—120 bosh hisobidan joylashtiriladi. Agar bedanalardan nasl olmoqchi bo‘lsangiz bedanalar zichligi kamaytiriladi. Bedanalardan tuxum olish uchun 15×15 mm kattalikdagi sim katak pollarda saqlash maqsadga muvofiq bo‘ladi. Dekorativ maqsadda keng volyerlarda parrandalar saqlanadi.

Bedanalardan naslli va isteʼmol tuxumi olish maqsadida ularni boqishning turli variantlari tavsiya etiladi:

a) Bir katakda 3—5 bosh makiyon bedanaga 1 xo‘roz bedana saqlanadi. Yorug‘lik rejimi bir kunda 18 soat bo‘ladi. Xona harorati +17—25ºC bo‘ladi. Katak balandligi 15—17 sm (“Yapon” zoti uchun), bundan baland kataklarda parranda cho‘chib ketgan paytlari uchishga harakat qilib o‘zini jarohatlashi mumkin. Katak polining o‘lchami 50×25 sm.ni tashkil etadi.

b) Yosh, 20—30 kunlik bedana makiyoni polining o‘lchami 15×15 sm bo‘lgan 5 qavatli uya katakchalari mavjud bo‘lgan kataklarga joylashtiriladi. Bunday sharoitda bedana makiyoni har 16—24 soatda tuxum beradi va mahsuldorlik davri uzayadi. v) Bedana makiyonlari 30—50 bosh parrandaga mo‘ljallangan kataklarda saqlanadi. Katak polining o‘lchami 60×60 sm bo‘ladi. Old tomonining balandligi —13 sm, orqa tomoni —11 sm. Eshik katakning yuqori qismida joylashadi. Katakning old tomonidan polning simli to‘ri tashqariga chiqib turadi va tuxumlarning yig‘ilishi uchun uchi tepaga qayrilgan bo‘ladi. Polning qiyaligi (7—12º) tuxum dumalashi uchun mo‘ljallangan.

Bedana xonaki kichik fermasi – stol ustida turadigan varianti

34 boshga mo‘ljallangan bir yarusli katak, o‘lchami – 99 x 38 x18 sm (uzunligi, eni tuxum yig‘uvchisiz, balandligi), tag qismi 3762 sm2., 1 boshga 110 sm2 hisobidan. Katak yemdon, nipelli suvdon, suv idish, go‘ngi uchun tagliklar bilan jihozlangan.

Uch yarusli katak, o‘lchami – 64 x 48 x 25 sm (uzunligi, eni tuxum yig‘uvchisiz, balandligi). Katak yemdon, nipelli suvdon, suv idish, go‘ngi uchun tagliklar bilan jihozlangan, shu bilan birga 2 ta lampalar, issiqlikni boshqarib turuvchi asbob (dimmer) bilan jihozlangan reflektor-isitkich taʼminlangan.

Bedanalarni boqish uchun mo‘ljallangan universal katak – bruder (ko‘p seksiyali, 6 yarusli)

Bedanalarni to‘liq sikl bo‘yicha boqishga mo‘ljallangan universal katak batareya. Katak batareyani yuqori yarusida 10 kunlik yoshgacha bo‘lgan 80 – 100 bosh bedana jo‘jalarini

parvarishlash uchun bruder, yorug‘lik – isitkich tizimi o‘rnatilgan. Keyingi 2 yaruslar bruder tagida 11 kunligidan 30 kunligigacha bo‘lgan bedana jo‘jalarini parvarishlashga mo‘ljallangan. Har bir katakda 50 boshdan, jami ikki yarusda 100 bosh bedanalar boqish mumkin. Pastki uch yaruslarda bedanalarni 31 kunligidan 45 kunligigacha bo‘lgan davr ichida boqishga mo‘ljallangan. Bundan tashqari kataklarda bedanalarni 60 kunlikgacha bo‘lgan davr ichida bo‘rdoqiga ham boqish mumkin. Yaruslarni har birida 40 boshdan, jami 3 ta yarusda 120 bosh bedanalarni bo‘rdoqiga boqish imkoni bo‘ladi.

Turli yoshdagi parrandani bir vaqtni o‘zida ushbu katak batareyada 320 boshgacha boqish mumkin.

Seksiya o‘lchami eni, uzunligi, balandligi(suv idishni hisobga olganda) – 104 x 176 x 40 sm. Nipelli ichish tizimi bilan, rux bilan qoplangan tunukadan qilingan go‘ng yig‘ish tagligi yoki polikarbonatdan qilingan taglik, kataklarda – yon va orqa devorlar ochiq, bruderning yon va orqa devorlari rux bilan qoplangan metall tunukadan, karkasi payvandlangan metall mebel g‘ildiraklaridan iborat.

Bedanalarni haftada bir marta, yuvilgan yirik hajmli qumda cho‘miltirish ularni zararkunanda (ektoparazit)lardan tozalashda yaxshi samara beradi. Parrandalar ishtiyoq bilan cho‘milishadi. Katakka balandligi 8 sm keladigan idish ichidagi 4 sm qalinlikdagi qum bilan qo‘yiladi. Bir qismi qum va bir qismi daraxt qipig‘i chirindisi aralashmalari bo‘lishi maqsadga muvofiqdir.

Bedanalar boqilayotgan xonaning nisbiy namligi 60–70 foizni tashkil etishi kerak. Agar bedanalar patlarini hurpaytirib, hansirab, tumshug‘ini ochib nafas olsa, tuxum berishi kamaysa, bilingki havo tarkibidagi nisbiy namlik kamayib ketgan. Bunday holatlarda katak oldiga bir idishda yoki chelakda suv qo‘yish yaxshi natija beradi. Xona polini tez- tez yuvib turish ham xonaning havo nisbiy namligini ko‘taradi. Ammo bedanalarni doimiy nam joylarda saqlash va boqish tavsiya etilmaydi.

Bedanani “Yapon” zoti uchun bir kunda 17—18 soatlik yorug‘lik berish eng qulay sharoit hisoblanadi. 24 soatlik yorug‘lik berilganda bedanalar ko‘proq tuxum beradi, lekin mahsuldorligi qisqa vaqt ichida kamayib ketadi. Xonani kuchli yoritish tavsiya etilmaydi, chunki kam yorug‘likda ham bedanalar yaxshi ko‘rish qobiliyatiga ega, o‘zlarini xotirjam tutadilar. Katakda boqilayotgan bedanalar quyosh nurida bir- birlarini va tuxumlarini cho‘qib tashlaydilar. Bedana boqilayotgan o‘lchami 4×4 metr bo‘lgan xonaga quvvati 40 vatt bo‘lgan bir dona oddiy lampochka yetarli bo‘ladi. Yorug‘likni yoqishning eng qulay vaqti tongda 600 da va o‘chirish vaqti kechqurun soat 2300 da hisoblanadi.

Bir kunlik yorug‘lik vaqtini uzaytirsak, ozuqa isteʼmoli ko‘payadi va parranda tez qariy boshlaydi. Bir kunlik yorug‘lik vaqti qisqartirilsa tuxum berish mahsuldorligi kamayadi va parranda kechasi bilan och qoladi.

Yorug‘lik va qorong‘ilikni ketma-ketlik bilan qo‘llash yaxshi natija beradi. Masalan: 1 soat yorug‘lik va 2 soat qorong‘ilik bedanalarning o‘sishi, rivojlanishi va mahsuldorligiga ijobiy taʼsir ko‘rsatadi, yaʼni yorug‘likda parranda bir maromda oziqlanadi va qorong‘ilikda uni hazm qiladi.

Bedanalar turadigan kataklarni 3 oyda bir marta yaxshilab tozalab, yuvish kerak bo‘ladi. Buning uchun parrandani boshqa joyga vaqtincha o‘tkazib, kataklarni yaxshilab tozalab, kir yuvish kukuni qo‘shilgan issiq suvda cho‘tka bilan ishqalab yuviladi va quritiladi. Bedana go‘ngidan chiqayotgan bug‘ inson va bedana uchun zararli hisoblanadi, shuning uchun go‘ngni tez- tez tozalab turish tavsiya etiladi. Parranda no‘xat bilan boqilganda, ular ishtaha bilan isteʼmol qilishadi. Go‘ngidan ko‘p miqdorda bug‘ ajralib chiqadi. Lekin bedana uchun no‘xat juda foydali ozuqa bo‘lgani sababli uni berib turish tavsiya etiladi.

Bedanani oziqlantirish

“Yapon” bedanalari boshqa zotlardan ko‘p tuxum berishi bilan ajralib turadi, ularning tuxumlari takrorlanmas, o‘ziga xos ajoyib tarkibga ega. Bedanalar faqat kataklarda saqlanishi sababli ularda kerakli bo‘lgan qo‘shimcha ozuqa topib isteʼmol qilish imkoni yo‘q. Shuning uchun bedanaga kerakli moddalarga boy bo‘lgan ozuqalar berish kerak bo‘ladi. Tuxum va go‘sht yo‘nalishidagi bedanalarning ozuqa tarkibi asosan oqsil, don, vitaminlardan iborat, ularga yana chig‘anoq, mayda tosh va suv ham berib turish zarur. Yuqorida ko‘rsatilgan ozuqalar tarkibida yetishmovchilik bo‘lsa, unda bedana mahsuldorligiga (tuxum berishi) va sog‘ligiga salbiy taʼsir etadi.

 

Bedanalar bir kunda 3 yoki 4 marta kunning yorug‘ paytida bir xil vaqtda oziqlantiriladi. Voyaga yetgan urg‘ochi bedanalar ozuqasi tarkibida 21—25 foiz xom protein bo‘lishi shart. Ozuqa tarkibida protein moddasining kam yoki ko‘pligi tuxumning sifatiga, hajmiga va soniga juda tez taʼsir ko‘rsatadi. Ozuqa tarkibida protein kam bo‘lganida bedanalar tuxum berishni kamaytiradi, tuxumlar mayda bo‘ladi va cho‘qib tashlash hollari ko‘payadi. Ozuqa tarkibida protein ko‘p bo‘lganda inkubatsiya uchun yaroqsiz bo‘lgan sarig‘i ikkitalik tuxumlar soni ko‘payadi. Oddiy parranda ozuqasi tarkibida

protein moddasi kam bo‘ladi, shuning uchun, masalan PK-1 parranda yemiga bir kunga har bir boshga 2 grammdan proteinga boy ozuqa (tvorog, baliq, farsh yoki boshqalar) qo‘shimchalari qo‘shiladi. Tuxum berishi kamaygan, qarib qolgan bedana makiyonlari ratsionidagi protein miqdorini kamaytirish kerak bo‘ladi. Uyda boqiladigan tuxum beruvchi bedanalarning proteinga bo‘lgan talabi oddiy yovvoyi bedanalarga nisbatan ko‘proq bo‘ladi. Ozuqaning ko‘p miqdori (40 %), ayniqsa donlar kechasi beriladi. Donli ozuqalarni parranda sekin hazm qilishi sababli, ayniqsa kechasi donli ozuqalar berilganda parrandalar ertalabgacha o‘zini to‘q tutadi.

Tovuq ozuqasi bedana uchun eng yaxshi ozuqa hisoblanadi, faqat ozuqa tarkibidagi xom protein moddasini 21—23,5 foizgacha ko‘tarish kerak bo‘ladi. Ozuqa nam aralashma holatida berilganda bedanalar suvga chanqoqlikni his etishmaydi. Bir kunda bitta bedana 22—27 gramm ozuqa isteʼmol qiladi. 1 kg tuxum massasini olish uchun 5—7 kg yem-ozuqa sarflanadi. Bir yilda bir bosh bedana makiyoni 9 kg atrofida yem-ozuqa isteʼmol qiladi. Yorug‘lik vaqtining uzayishi, xona haroratining pasayishi, ozuqa ratsionini noto‘g‘ri tuzilishi va boshqa bedanalarni bezovta qiladigan holatlarda ozuqa-yem sarfi ko‘payishi mumkin.

Quyidagi jadvalda bedanalarga beriladigan ozuqa meʼyori, ratsion tarkibi miqdoriga nisbatan foiz hisobida berilgan:

100 gramm ozuqa tarkibidagi energiya almashinuvi (OE) uchun kilokaloriyada, qolganlari uchun foizda berilgan.

Moddalar nomi

6 haftagacha yoshda

Bo‘rdoqiga boqish

1

Energiya almashinuvi (OE)

290

308

2

Oqsil (xom protein)

21

20,5

3

Kletchatka (biriktiruvchi to‘qima)

5

5

4

Lizin

1,05

1,0

5

Metionin

0,44

0,43

6

Цистин

0,30

0,29

7

Триптофан

0,20

0,19

8

Аргинин

1,20

1,17

9

Гистидин

0,34

0,33

10

Лейцин

1,21

1,18

11

Изолейцин

0,73

0,72

12

Фенилаланин

0,66

0,63

13

Тирозин

0,58

0,51

14

Треонин

0,66

0,64

15

Валин

0,80

0,78

16

Глицин

0,84

0,82

17

Са (кальций)

2,80

1,00

18

Р (фосфор)

0,70

0,80

19

Na (натрий)

0,30

0,30

Табиий ҳолатларда беданалар ўтлар ва донлар билан озиқланади, ёш жўжалар ҳашорат ва қуртларни ҳам истеъмол қилади. Бедананинг ёш жўжалари кўпроқ ҳар хил ҳашорат, қурт-қумурсқаларни истеъмол қилишни хуш кўради. Японияда беданаларни 50 фоиз гуруч ва 50 фоиз балиқ билан боқишади. Бундай озуқани беданалар иштаҳа билан истеъмол қилади. Бизнинг шароитимизда бундай озуқа нархи қимматга тушишини эътиборга олиб қўлланилмайди.

Донли озуқалар

Уй шароитида ҳамма майдаланган донлар яхши озуқа ҳисобланади. Дон аралашмасига буғдой, маккажўхори, сули ва арпалар киради. Сайроқи беданалар модасига бир кунда 5—7 грамм дон аралашмаси кифоя қилади. Ҳамма беданаларга дон кепакларини бериш фойдалидир. Айниқса нўхат, соя ва шунга ўхшаш бошқа дуккакли ўсимлик донларини майдалаб ёки димлаб бериш ўта фойдали ҳисобланади.

Табиий ўсимликлар

Қайнатилган картошка ва унинг қобиғи, қирғичдан ўтказилган сабзини бериб туриш ўта фойдалидир. Сабзининг ўрнига вақтинча шолғом ва лавлаги бериш ҳам мумкин. Беданалар қайнатилган ва қирғичдан ўтказилган лавлагининг барча турини иштаҳа билан истеъмол қилади. Қиш даврида,

яъни кўкатлар бўлмаганда, беданалар сабзини катта миқдорда истеъмол қилиши мумкин, шу сабабли қишга сабзи захирасини яратиш тавсия этилади. Бундан ташқари ҳар куни майдалаб кесилган кўкатлар берилади ёки уни қирғичдан ўтказилган сабзи билан алмаштириш мумкин. Кўкатлардан карам барги, лавлаги, сабзи, беда, қичитқи ўт, қоқиўт, кўк пиёз ва бошқаларни бериш мумкин. Беданага яна қирғичдан ўтказилган олма, қовоқ ва кам тузланган карам баргларини бериш мумкин. Беда уни ҳам жуда фойдали ҳисобланади.

Протеин

Бундан ташқари бедана организми оқсилга бой озуқаларни ҳам талаб этади. Балиқ ва гўшт-суяк унлари, балиқ чиқиндилари, хом ёки қайнатилган балиқдан фарш, творог, гўштли фарш, қуруқ сут, ер чувалчанги, ун қурти, сўйилган парранданинг қони, чумоли личинкалари, ҳар хил премикслар ва бошқа протеин қўшимчалари шуларга киради. Шу билан бирга оқсилга бой кунжара ва шротлар, майдаланган писта ва ловия, қайнатилган нўхат ва бошқалар ҳам тавсия этилади.

Беданалар ҳайвонларга оид бўлган оқсилга бой озуқаларни хуш кўради, лекин етарли миқдорда соя, беда уни ва маккажўхори билан боқилганда, бунга эҳтиёж сезмайди. Ҳайвонларга оид оқсиллар билан бойитилган омухта ем бир кунда 2 маҳал берилади. Балиқнинг суяк чиқиндиларини беданага беришда эҳтиёт бўлиш керак бўлади.

Минерал моддалар ва майда тошлар

Беданалар рационида минерал моддалар бўлиши ўта муҳимдир. Минерал моддаларнинг асосий манбаи майдаланган денгиз ёки чучук сув чиғаноғи ҳисобланади. Рационда майда тошларнинг бўлиши ҳам жуда зарур. Минерал моддалар таркибига кирувчи кальций тухум қобиғининг шаклланишида катта аҳамиятга эга. Чиғаноқнинг ўрнига вақтинча бўр, тухум қобиғи, озуқа оҳаги ҳам қўлланса бўлади. Майда тошлар етишмаса, беданалар чўмилиш учун идишларда қўйилган қумни чўқий бошлайди, агар қум таркибида зарарли моддалар

бўлмаса, унинг зарари йўқ. Майда тошлар билан қум зарралари парранданинг мускулли ошқозонида озуқани ишқалаб майдалайди, натижада озуқа таркибидаги тўйимли моддаларни ўзлаштириш яхшиланади. Тошни паррандага беришдан олдин яхшилаб сувда ювиш зарур.

Сув

Катакда бедана учун ичимлик сув доимо бўлиши керак. Беданалар ўз оғиз ва томоқларини сувда чайишни ёқтирадилар, бу эса сувнинг тез ифлосланишига олиб келади. Шунинг учун ҳар куни 1—2 марта сувдонларни ювиш тавсия этилади. Вақти- вақти билан ичак-ошқозон касалликларини олдини олиш учун марганцовка оч қизил ранг қилиб сувга эритиб берилади.

Озуқа қўшимчалари ва витаминлар

Озуқа қўшимчаларига витамин қўшимчалари, витамин- минералли премикслар, углеводородлар, ферментлар ва озуқа хамиртуруши киради. Озуқа қўшимчалари беданага қатъий бир меъёрда берилади. Бир оз вақт туриб қолган премикс ва озуқа қўшимчаларини сифатини текширтириб туриш керак бўлади.

Беданаларни витамин(дармондори) ларга бўлган талаби:

1 тонна озуқа таркибидаги А, D3 витаминлари учун миллион ИЕ(интернационал бирлик)да, қолганлари учун граммда берилган.

Витаминлар номи

6 ҳафтагача ёшда

Бўрдоқига боқиш

1

А

15,0

15,0

2

D3

1,5

1,5

3

Е

20,0

20,0

4

К

2

2

5

В1

2

2

6

В2

5

5

7

В3

20

20

8

В4

1000

1000

9

В5

60

60

10

В6

4

4

11

Вс

1,5

1,5

12

В12

0,025

0,025

13

Н

0,2

0,2

14

С

50

50

Беданага озуқа ўрнида тўтиқушларнинг озуқасини ҳам ишлатса бўлади, фақат қўшимча равишда 12 грамм протеин (балиқ ёки балиқ уни, гўшт фарши ва бошқалар), кўкатлар ва чиғаноқлар (иссиқ сувда ювилган ва майдаланган) қўшиш талаб этилади.

Балиқ фарши, ёмғир чувалчанги, творог, гуруч, пиширилган ва майдаланган нўхат, қирғичдан ўтказилган сабзиларни беданалар иштаҳа билан истъемол қилишади.

Қишда кўкатлардан салат ва шпинат ўсимликларини ҳамда кўк пиёз ва ундирилган тариқ бериш организмнинг витаминларга бўлган талабининг маълум қисмини қондиради. Ундирилган дон таркибидаги крахмал шакар кўринишига ўтади ва витаминларга бой бўлади, таъм сифати яхшиланади.

Емдонлар рухланган тунука ёки бошқа шунга ўхшаш материаллардан ясалади. Емдонларнинг чуқурлиги 5—7 см, баландлиги 15 см бўлади. Беданалар озиқланиш вақтида емларни сочиб ташлайди, шунинг учун емдонларнинг таги чуқур қилинади, четлари ичкарига қайрилган бўлади ва сувдонлардан узоқроқ ўрнатилади. Емдонларни 2/3 қисми ем билан тўлдирилади. Бир бош вояга етган бедана учун озиқланиш фронти 3—5 см ни ташкил этади. Емдонлар ифлосланишига қараб вақти-вақти билан тозалаб турилади.

Беданалар учун сувдонларнинг ҳар қанақа конструкциялари ҳам тўғри келаверади. Энг қулайи ваакуумли сувдонлар ҳисобланади. Лекин улар ифлосланиши сабабли, уни тез-тез ювиб тозалаб туриш ноқулай бўлгани учун бироз қийинчиликлар туғдиради.

Ёш беданаларга кичик ликопча ёки консерва банкасини ишлатиш тавсия этилади, чунки уларни ювиш, қайнатиб стерилизация қилиш қулайдир. Беданаларни кўп миқдорда боқиш учун ниппелли ёки оқиб турувчи сувдонларни қўллаш мақсадга мувофиқ бўлади.

Махсус озуқа бўлмаган вақтларда, беданаларни ҳар хил витамин ва оқсил моддалари қўшилган дон қоришмалари билан боқиш мумкин. Аста-секинлик билан маҳсулдорликни максимал даражага етказиш мақсадида рацион таркиби ўзгартирилиб борилади. Масалан, япон наслли беданаларга қуйидаги таркибдаги озуқаларни бериш мумкин:

  • эрталаб – тариқ, пиширилган балиқ, майдаланган кўкатлар.
  • тушда – буғдой кепаги, майдаланган дон қоришмаси, қирғичдан ўтказилган сабзи;
  • кечқурун – тариқ, буғдой, макка дони, пиширилган балиқ, майдаланган кўкатлар.

Изоҳ: емдонда доим майдаланган чиғаноқ бўлиши шарт.

Энергия алмашинуви ва тўйимли озуқа моддаларига бўлган эҳтиёжи, 1 кунда 1 бошга грамм ҳисобида

Бедана ёши

(ҳафта)

Омухта ем миқдори (грамм)

Энергия алмашинуви

Хом протеин

Кальций

Фосфор

Натрий

МДж

ккал

Ёш беданалар

1

4

0,050

12

1,93

0,19

0,03

0,01

2

7

0,088

21

3,58

0,35

0,06

0,02

3

13

0,160

40

1,10

0,11

0,10

0,04

4

13

0,160

40

3,58

0,35

0,10

0,04

5

16

0,184

44

2,72

0,40

0,13

0,05

6

16

0,184

44

2,72

0,40

0,13

0,05

Вояга етган беданалар

7

28

0,195

46

3,36

0,45

0,11

0,05

8

28

0,205

49

3,57

0,48

0,12

0,05

9

28

0,207

49

3,57

0,48

0,12

0,05

10

28

0,293

70

5,04

0,67

0,17

0,07

Беданаларни кўпайтириш

Наслчиликда беданаларнинг макиёнлари 3 ойликдан 8 ойликкача бўлганлари ва нарлари 3 ойликдан 6 ойликкача бўлганлари танланади. Турли наслли ва яқин қондошларини ўзаро чатиштириш тавсия қилинмайди.

Инкубацион тухум олиш учун 1 та нарга 2—4 кўпи билан 5 та макиён тўғри келиши керак. Япон беданаларининг макиёнлари нарларига шунчалик кўникиб қолишадики, макиёнлар янги қўйилган нарларни қабул қилмайди. Бундай вақтларда нарлар бошқа катакларга ажратиб қўйилади ва 2—3 кундан кейин яна шу катакка қўйилади. Нарлар алмашганда тухум қўйиш пасайиши мумкин, лекин бир ҳафта ичида яна тикланади.

Беданаларнинг жуфтлашиш даврида рацион таркибидаги протеин ва витаминли қўшимчалар миқдорини бирмунча кўпайтириш тавсия этилади. Буғдой кепаги уларга фойдали ҳисобланади. Макиёнлар ичига нарлар қўйилганидан бир ҳафтадан кейин очириш учун инкубацион тухумларни инкубаторларга териш мумкин бўлади.

Қисқа вақт жуфтлаштириш йўли билан инкубацион тухум олиш учун эрталаб макиён ёнига нарни 15—20 дақиқага ҳар 2—3 кунда бир марта қўйилади.

Япон беданаларининг жинсини 20 кунликдан патининг рангига қараб ажратиш мумкин. Бедана нарларининг бўйни ва кўкраги тўқ жигар рангда бўлади. Макиёнларининг бўйин ва кўкраклари оч жигар рангда бўлиб, йирик қора нуқталари мавжуд. Айрим беданаларнинг рангидан жинсини ажратиб олиш имкони бўлмаса, наслга қолдирилмайди.

Беданаларнинг бошқа зотларини ташқи кўринишидан ажратиш қийинчилик туғдиради, шунинг учун уларнинг жинсини клоакасидан билиш мумкин: нарининг клоакаси атрофи қизғиш рангда, макиёнини клоакаси атрофи кўкимтир-жигар рангда бўлади. Шу билан бирга хўрозини макиёнидан тирик вазнига қараб ҳам ажратиш мумкин: макиёни хўрозидан 15 фоизга каттароқ бўлади. Эркагининг бўйни ва танаси урғочисиникидан узун бўлади. Ёш нари баланд овозда қичқириши билан макиёнлардан ажралиб туради.

Калифорния беданасининг нари кўзининг устки қисмида оқ чизиқ борлиги (1,5 ойликда пайдо бўлади) билан ажралиб туради. Оқ инглиз зотининг нарлари бошида қора доғлари бўлади. Умуман

ҳамма бедана зотлари нарларининг кўриниши макиёнларига қараганда башангроқ бўлади.

Беданаларнинг “Япон” зотини ёшини аниқлаш бирмунча қийин. Ёш беданалар патларининг ранги очроқ бўлади, ёши катталарининг ранги тўқроқ бўлади. Катта ёшдаги беданаларнинг патлари тепа томонидан тўкилган бўлади.

2 ойлик беданаларнинг гўшти жуда мазали бўлади. Ёши катта беданалар гўшти таначаларининг ранги тўқроқ, териси тез йиртилувчан, уларнинг гўшти кўпроқ қайнатилади.

Инкубация

Инкубация учун ўрта йирикликдаги тухумлар танлаб олинади. Бедананинг “Япон”, “Мармар ранг” ва “Эстон” зотлари учун инкубацион тухум вазни 9—12 граммни, “Фараон” зоти учун 12—18 граммни ташкил этади.

Инкубацияга қўйишдан олдин тухумлар ҳарорати +10—12оС ва нисбий намлиги 70—75 фоиз бўлган хонада 3 кун сақланиши лозим.

Бедана тухумларининг инкубация вақти ўртача 17 кунни ташкил қилади (сайроқилар – 16 кун, калифорния зоти – 22 кун, виржиния зоти – 23 кун).

Ёш беданаларни ўстириш

Бедана жўжалари тухумдан ўзлари чиқади. Жўжаларнинг ҳажми тухум ҳажмидан катта бўлади, чунки улар тухум ичида думалоқ ҳолда зич жойлашган бўлади, оғирлиги 6—8 граммни ташкил этади. Шундан кейин жўжалар коробкаларга аста жойланиб, қуригунча электр иситкич билан иситилади.

Беданани боқишда эътиборни қаратиш керак бўлган асосий шартлардан бири хона ҳарорати ва бедана жўжалари мавжуд бўлган қути-катак ичидаги ҳароратдир.

Бедана жўжалари ёши (кун)

Ҳарорат (tоС)

Хонада

Бедана жўжалари жойлашган қути-катакда

1—10

28—27

38—35

11

27

37—35

12

27

36—34

13

27

35—34

14

26

34—33

15

26

33—32

16

26

32—31

17

25

31—30

18-21

24

29—28

22-24

23

27—26

25 ва ундан юқори

22

25

Биринчи 10 кунликда бедана жўжалари жойлашган қути- катакда ҳарорат +35—38оС, хонада ҳарорат +27—28оС бўлиши керак. 10 кунликдан 17 кунликкача аста-секинлик билан ҳароратни пасайтириб борилади, қутида ёки қути-катакда +30оС гача, хонада

+25оС гача. Ёш беданалар 17 кунидан 25 кунигача яшик-катакда

+25оС гача, хонада +22оС гача бўлган ҳароратда сақланади.

Ёш беданалар боқилаётган хона ҳавоси қуруқ бўлмаслиги керак, акс ҳолда қути-катак ёнига суви билан челак ёки тоғора қўйилади.

Қуйида 20 бош ёш беданаларга мўлжалланган қути-катакни кўриб чиқамиз. Унинг деворлари тахтадан ясалган (25 мм), поли 10х10 мм ўлчамдаги сим тўрдан иборат. Қути-катакнинг ўлчами 75х30х20 см ни ташкил этади. Фотофонар электр иситкич вазифасини бажаради. Лампочкалар 220 вольт кучланишга кетма- кет уланган, бу уларни куйишдан, фонарларни қизиб кетишидан асрайди ва электр энергияси харажатини тежайди.

Бир фонарни шаффоф ойнали, бир фонарни қизил ойнали қилиб навбат билан ўрнатиш мақсадга мувофиқдир, айниқса қизил рангли нур жўжаларга жуда фойдали ҳисобланади. Фонарларнинг ўрнига яна инфранурланишли лампаларни ҳам ишлатиш мумкин.

Биринчи 3—4 кунлик бедана жўжалари жойлашган қути- катак полининг катакларини брезент ёки қоп материали билан ёпиш керак бўлади. Бу материалларни ювиб яна кўп марта қайта

ишлатиш мумкин. Жўжаларнинг оёқлари тетиклашгандан кейин полга қалин қоғоз (гофирланган бўлса яна яхши) солиш ёки газета солиш ҳам мумкин. Полга материал ёки қоғоз солинган бўлса ҳар доим сим тўрга нисбатан иссиқ бўлади. Полга тўшама солинаётганда четларига жўжалар кириб қолиб нобуд бўлмаслиги учун букланиб қолмаслиги керак. Ифлос бўлган полдаги тўшамани ҳар куни алмаштириш зарур. Жўжалар юрганида оёқлари сирпанчиқ полда сирпаниб чиқиб кетиб, оёғи қийшайиб қолмаслиги учун тез-тез кўздан кечириб туриш керак бўлади.

Иссиқ хоналарда бедана жўжаларини полда ҳам ўстириш мумкин. Бунинг учун полга 20 мм қалинликдаги похол ёки тахта қипиғи солиниб, сочилган ем ва парранда гўнги билан ифлослангани сари устига янгиси солиб турилади.

Беданаларнинг биринчи ҳафтасида чуқурлиги 2 см дан ошмаган емдонлар ишлатилади. Емдонларни юмшоқ материаллар билан қоплаш жўжа тумшуғи шикастланишининг олдини олади. Бундан ташқари емдоннинг устини йирик катакли сетка билан қоплаш емларнинг ерга сочилиб кетишининг олдини олади.

Бедана жўжалари учун энг қулай сувдон 5 мм дан чуқур бўлмаган Петри чашкаси ҳисобланади. Сотувдаги сайроқи қушлар учун мўлжалланган ваакуумли сувдонларни ҳам ишлатса бўлади. Оддий автосувдонларда бедана жўжалари чўкиб ўлиши мумкин.

Ёш беданаларни ўстириш шароитлари

Номи

Ёши (кун)

1—9

10—15

16—21

22—30

Катакдаги ҳарорат (tоС)

35—36

30—32

25-27

22—25

Хонадаги ҳарорат (tоС)

27—28

25—26

23—25

20—22

1 бошга талаб этиладиган озуқа (г/кун)

4

7

13

15

Ёруғлик даври (соат/кун)

24

24

22—20

20—17

Тирик вазни (Япон зоти) гр.

6—20

20—60

Ўстириш хусусиятлари

Бедана жўжаларининг олдида сув ва ем доимо бўлиши керак. Хонадаги юқори ҳарорат таъсирида ем ва сув айнийди, натижада ёш беданалар заҳарланиши мумкин. Ваакуум сувдондаги сувлар бир кунда икки маҳал алмаштирилади, сувдонлар яхшилаб ювилади. Бедана жўжаларига ичимлик сувини қайнатиб, совутилган ҳолда бериш тавсия этилади.

Бедана ўстиришда энг асосий талаблардан яна бири бу ёруғлик бериш тартибидир. Хонани жуда ёруғ қилиб юбориш беданаларнинг ўзаро бир-бирини чўқиш ҳолларига олиб келади. Ёруғлиги 100 люксдан юқори бўлган ёруғ хоналарда ўстирилган макиён беданалар оқибатда майда тухум қила бошлайди. Беданаларнинг Япон зоти биринчи 2 ҳафтада кунига 24 соат ёруғликда боқилади. Кейин аста-секинлик билан кунига 17 соат бўлгунича ёруғлик 2 соатдан камайтириб борилади.

Беданалар 3 ҳафталигида катта беданалар катакларига ўтказилади. Катта ёшда бошқа катакка ўтказиш макиёнларнинг тухумга киришини 2 ҳафтага кечиктириб юборади. Яратилган шароитларда ўстирилган беданаларнинг “Япон” зоти сақланиш кўрсаткичлари 98 фоизни ташкил этади. Бу бошқа парранда турларидан анча юқоридир.

Ёш беданаларни озиқлантириш

Беданаларни озиқлантиришнинг бир неча вариантлари мавжуд. Лекин ҳаммасида ҳам сув бир хил берилади. Биринчи кундан бошлаб сувдонларга марганцовкали ним қизил сув берилади. Сувдонларнинг чуқурлиги 5 мм дан кўп бўлиши мумкин эмас, акс ҳолда жўжалар сувда чўкиб ўлади. Бу даврда шиша банканинг пластмас қопқоғи ёки Петри чашкаси қулай ҳисобланади. Хом сув иссиқ ҳароратда тез айнишини инобатга олсак, қайнатилган сув бериш маъқул бўлади. Бир неча кундан кейин яна марганцовка эритмаси бериш мақсадга мувофиқдир. Марганцовка эритмасини вояга етган паррандага ҳам вақти- вақти билан сувга қўшиб бериш тавсия этилади.

Биринчи 3 ҳафтада паррандага озуқа чекланмайди. Ортиқчаси 2 соатдан кейин олиб ташланади. Ем ҳарорати яшикдаги ҳароратга яқин бўлиши керак.

Озиқлантириш турли вариантлари

а) Бедана жўжалари биринчи 2 кунлигидан бошлаб яхшилаб қайнатиб пиширилган ва қирғичдан ўтказилган тухум билан боқилади. Бунга яна майда тариқ ва сули ёрмасини (тухум ҳажмидан ¼ ташкил этади), простокваша, қуюқ қилиб пиширилган бўтқалар қўшилади. Озуқага бедана тухуми қобиғи билан бирга ишлатилади, товуқ тухуми қобиқсиз ишлатилади. Битта бедана тухуми билан 10 та бедана жўжасини тўйдириш мумкин.

б) Бир кунлик бедана жўжаларини қуйидаги ем қоришмаси билан озиқлантириш мумкин: кепак, тухум сариғи ёки чумоли куколкаси, майдаланган янги узилган кўкатлар ва қирғичдан ўтказилган сабзи. Озуқа қоришмаси 3х3 мм тешикчалари бўлган сеткадан ишқалаб ўтказилади.

в) Қувватсизланган беданалар қуйидаги схема бўйича озиқлантирилади:

  • Биринчи кун яхшилаб қайнатилиб пиширилган бедана ёки товуқ тухуми қирғичдан ўтказилиб берилади.
  • Иккинчи кун тухумга 1 бош бедана жўжаси учун 2 гр. ҳисобидан творог қўшилади.
  • Учинчи кун рационга янги ўрилган ва майдаланган кўкатлар қўшилади.
  • Тўртинчи кун пиширилган тухумнинг миқдори камайтирилади ва творог миқдори кўпайтирилади.

Бундан кейин бедана жўжаларига тариқ, тариқ ёрмаси, майда ун қуртлари, яхши пиширилиб қирғичдан ўтказилган тухум, майдаланган кўкатлар берилади. Ёки пиширилган тухум, тариқ, тариқ майда ёрмаси ва сувда қайнатиб пиширилган балиқ, уларнинг устидан майда қирқилган қичитқиўт, қоқиўт, жағ-жағ ва бошқа кўк ўтлар берилади. Бир кунда емни қоришмаси 6 маҳал берилади. Тўртинчи кундан бошлаб рациондаги тухум миқдори аста-секинлик билан камайтирилади омухта ем миқдорини эса кўпайтириб борилади.

Бедана жўжалари рационига бройлер жўжалари учун мўлжалланган омухта емни ҳам қўшиш мумкин.

г) Бедана жўжалари биринчи 10 кунликда омухта ем қоришмаси билан боқилади. Яхшилаб қайнатиб пиширилган тухум, сут ва простокваша (қатиқ) берилади. Қоришма 3х3 мм бўлган сеткадан ишқалаб ўтказилади. 3-кундан бошлаб бу қоришмага балиқ мойи, творог, хамиртуруш, майдаланган қичитқи ўти ва қирғичдан ўтказилган сабзи қўшилади.

д) Бедананинг Виржиния(АҚШ) зотига биринчи кундан бошлаб тухумнинг сариғи майдалаб тариқ билан бирга аралаштириб берилади, яна майда қирқилган кўкатлар ва қирғичдан ўтказилган сабзи ҳам берилади. 3—4 кундан қоришмага омухта ем ва яна тариқ қўшилади. 10-кундан бошлаб рационга дон ёрмалари қўшилади.

Беданалар учун 8 кундан 29 кунгача энг яхши озуқа бўлиб қуйидагилардан иборат сифатли омухта ем ҳисобланади: майдаланган макка ва буғдой дони; протеинли, витаминли ва минералли қўшимчалар.

Беданаларга бериладиган рацион наъмунаси

т/р

Компонентлари

Ёш бедана

Вояга етган бедана

1-4 ҳафта

5-6 ҳафта

1

Маккажўхори дони

40

43

41

2

Буғдой дони

8

25

16

3

Буғдой кепаги

5

4

Кунгабоқар шроти

10

20

5

Соя шроти

35

6

Балиқ уни

5

5

5

7

Гўшт-суяк уни

3

3

4

8

Озуқабоп хамиртуруш

2

3

4

9

Қуруқ сут (обрат)

3

10

Ўт уни

1

4,5

2

11

Бўр, чиғаноқ

1

1

6

12

Премикс

1(П5-1)

1(П6-1)

1(П1-1)

13

Ош тузи

0,4

0,5

0,5

 

Жами

100

100

100

100 грамм омухта ем таркиби:

Энергия алмашинуви, кДж

1216

1156

1197

Энергия алмашинуви, ккал

298

276

285

Хом протеин, %

28

17,3

20,94

Хом тўқима (клетчатка), %

4

5,1

5,2

Кальций, %

1,01

1,12

2,844

Фосфор, %

0,91

0,87

0,913

Натрия, %

0,4

0,4

0,402

Беданаларга иккинчи ҳафтадан майда тош ва майдаланган чиғаноқлар берилади. 29 кунликкача бўлган бедана еми таркибида творог ва пиширилган, майдаланган балиқ ҳисобига протеин миқдори юқори бўлади. 30 кундан 42 кунгача ёш беданаларни вояга етган беданалар рационига ўргатиш керак бўлади. Беданаларни ўз вақтидан илгари жинси ривожланишининг олдини олиш мақсадида ем таркибидаги протеин миқдори 16—18 % гача туширилади, чунки у кейинчалик тухум маҳсулдорлигига салбий таъсирини кўрсатади.

Биринчи ҳафта бедана жўжаларига бир кунда 5—6 маҳал ем берилади, кейин 4 маҳалга туширилади ва тўртинчи ҳафтадан 3 маҳал берилади. 3 ҳафталик ёш беданалар қумни озуқа деб қабул қилади, натижада заҳарланиш ҳоллари кузатилиши мумкин. Лекин 2 ҳафталик беданачалар тез ва яхши ўсади, қумда чўмилишни хоҳлаб, ерларни ковлаб, титиб ташлайди. Шунинг учун қорни тўқ беданаларга чўмилиш учун назорат остида идишда қум қўйилади.

Гўштга семиртириш

“Япон” беданаларининг ортиқча хўрозлари ва тухум беришга яроқсиз макиёнлари алоҳида ажратиб, сўйишдан олдин гўштга боқишга қўйилади.

Гўштга боқишда нар ва макиёнлар бир-бирларидан алоҳида сақланади. Парранда яхши иситиладиган, паст ёруғликда, хона ҳарорати +20—24оС бўлган жойда боқилади. Хона ёруғлиги кам бўлса беданалар кам ҳаракат қилади, кам энергия сарф қилади ва вазни тез ошади. Ёруғ кун вақти 10—12 соатгача камайтирилади. Беданалар кунига 3—4 марта озиқлантирилади. Бир ой мобайнида беданалар гўштга боқилади. Улар ҳар куни 3—4 маҳал озиқлантирилади. Паррандага ҳар хил донлардан таркиб топган омухта ем берилади. Бу даврда беданаларга тариқ ва макка дони бериш тавсия этилади. Бройлерларга мўлжалланган омухта емга 30 дақиқа сувда қайнатилган нўхатни емига қўшиб бериш мақсадга мувофиқ бўлади. Озуқанинг калориясини ошириш учун таркибига 5 фоиз озуқа ёғи қўшилади.

Гўштга боқиш тартибига аста-секинлик билан ўтказилади. Бедана гўштига яхши кўриниш бериш учун қирғичдан ўтказилган сабзи ҳам берилади. Бу даврда бедана гўштига ёқимсиз маза ва ҳид бериши сабабли пиширилган балиқ, балиқ уни, балиқ ёғи, кўк пиёз ва саримсоқ пиёзлар бериш тавсия этилмайди. Сўйишдан олдин бедананинг ичимлик сувига озгина миқдорда туз қўшиб берилади.

Беданани сўйиш

Тухум ва гўшт йўналишидаги беданаларни одатда гўшт учун сўйиш ҳам мумкин. Беданаларни эрталаб озуқа беришдан олдин, жиғилдони бўш вақтида сўйиш тавсия этилади. Беданаларни катта қайчи ёки ток қайчи ёрдамида сўйиш қулайдир. Сўйилган парранда бир неча дақиқага қони яхшилаб оқиб кетиши учун оёғидан осиб қўйилади. Кейин қайчи билан аста терига жароҳат бермасдан қанотлари кесилади ва патлари юлиб ташланади. Патлар ўсиб чиққан йўналиши бўйича юлинади, акс ҳолда териси йиртилиб кетиши мумкин. Одатда,

бедана патлари енгил юлинади, айрим ҳолларда патларни юлиш енгил бўлиши учун қайнаб турган сувга 10 сонияга солиб олиб, кейин юлинади. Бундан ташқари яна эритилган парафинга ҳам солиб, совугандан кейин жуда осонлик билан пати юлиб ташланади, асосийси, сифатли юлинади. Бедана таначасидан патларини тозалаш учун хўжаликларда махсус ярим автомат машина қўлланилади. Бедана таначаси патлардан тозалангандан кейин чала қолган майда патларини куйдириш учун енгил оловга айлантириб олинади. Сўнг оёқчалари кесиб ташланади, олд қисмидан узунасига кесилади ва ичак- чавоқлари клоакасининг тери атрофи билан кесиб олинади. Кейин бедана таначаси совуқ сувда ювиб олинади. Агар сувда кўпроқ туриб қолса гўштнинг таъм сифати пасаяди. Ишлатиш ёки музлатиш учун тайёр бўлган гўштни +0—4оС ҳароратда ва нисбий намлиги 80% бўлган жойда уч кунгача сақлаш мумкин. Музлатиш учун енгил шамоллатилган (қуритилган) ва устида сув томчилари бўлмаган гўшт таначалари қўлланилади. Музланган бедана таначалари уй ҳароратида ёки микротўлқинли мосламада эритилади.